БЕОГРАД, 12. децембра (Тањуг) - Косово и Метохија су велики потенцијал за српска предузећа, али тренутно привредници имају велике проблеме посебно приликом извоза хране, где помињу неусаглашене сертификате, дозволе за извоз лекова, продају акцизне робе, оценили су данас привредници у Привредној комори Србије (ПКС).

Представници 90 компанија из различитих сектора говорили су о својим мукама у трговини с Приштином, а у склопу Четврте рунде Унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, који је данас одржан у ПКС.

Горан Берав из Компаније "Козари", која се бави производњом сира, млека и производа од козијег млека, навео је да ће Србија изгубити трку с другим земљама које ту робу продају на КиМ, уколико не буду постављене санитарне станице на административним прелазима.

"Из нашег угла, најважније је да се реши како ће роба да се транспортује, предаје и чува. Све и да се сутра потпише некакав споразум између Београда и Приштине, нема адекватних услова на административним прелазима, нема ветеринарских станица и инфраструктуре", упозорио је Берав.

Он сматра да ће сви произвођачи у Србији који се баве том производњом изгубити трку с колегама из Турске, Албаније и земаља познатим по производњи козијег сира.

"Ми ћемо полако нестати са тог тржишта, уколико се проблеми не реше у наредних годину дана, а без надлежних институција државе не може ништа да се уради. Чекање на прелазима на високим температурама као што је то летос био случај утиче на знатне губитке извозника хране јер на прелазима нема услова за чување и складиштење робе", рекао је Берав.

На скупу у ПКС, организованом како би се разговарало о проблемима приликом промета роба и услуга на Косову, представницима државе предочени су и проблеми у вези с извозом лекова, а Александра Газивода из "Хемофарма" навела је да тренутно ова компанија не може да добије дозволу за извоз на КиМ посебних лекова који садрже психоактивне супстанце. Она је замолила Канцеларију за КиМ да им помогне у решавању тог проблема.

"Болнички лекови и лекови са психоактивним супстанцама требало би исто да се третирају приликом извоза. Министарство здравља дало је одобрење, али за сада се чека потврда из Канцеларије за КиМ како би се лекови извезли на Косово", каже Газивода и објашњава да је реч о статусно неутралној дозволи за болничке лекове, те да је важно да се по том принципу издају и дозволе за лекове са психоактивним супстанцама.

Продаја акцизне робе на КиМ, попут алохолних пића, такође је оптерећена компликованим процедурама, па је тако наведено да поједини произвођачи из наше земље најпре извезу производе у Албанију, где се они препакују, а затим се на њих стављају албанске акцизне маркице и с њима се роба враћа на КиМ, а то поскупљује такве артикле за 30 до 40 одсто.

Привредници сматрају да су у интересу Србије јаке економске везе с Приштином, да су у том смислу важни процеси који воде помирењу Срба и Албанаца у општинама у којима они живе заједно, те да је неопходно стварање бољих услова за рад и Срба и Албанаца, али да је важно омогућити враћање омовине.

Такође, како кажу привредници, веома су значајни инфраструктурни пројекти, попут аутопута Ниш-Мердаре-Приштина, јер ће они омогућити да брже пласирају своје производе.

БЕОГРАД, 12. децембра (Тањуг) - Директор Канцеларије Марко Ђурић рекао је данас да је Србије понудила сарадњу властима у Приштини, посебно привредну, те да очекује одговор друге стране.

Он је након састанка привредника у ПКС, где се данас разговарало у оквиру Унутрашњег дијалога о КиМ у контексту економске сарадње, рекао и да важно да српске фирме што више инвестирају на КиМ.

"Ми се трудимо и наша рука је увек пружена, да се договарамо, посебно када је реч о привреди. Желим искрено да та рука буде прихваћена и да, са друге стране, та рука такође иде према нашој руци и да се у политчком смислу споразумемо, јер када руке не иду једна ка другој, у том симболичком смислу, обично то није добро за привреду", рекао је Ђурић.

Он је истакао да је срећан и задовољан због чињенице што су предузећа која запошљавају стотине хиљада људи у Србији била заступљена на овом скупу. Каже и да су готово концептуално подржала иницијативу да се привредна сарадња отвори, либерализује, да се неке административне препреке уклоне.

"Наш је посао да то подржимо", рекао је Ђурић и додао да је зато иницијатива председника Александра Вучића за либерализацију протока робе, људи и капитала наишла на значајну подршку и била готово централни део дискусије о унутрашњем дијалогу из контекста привреде.

Оно што је врло важно и што је такође могло да се чује данас је да постоји потреба да српске фирме више инвестирају на Косову и Метохији и то може да допринесе јачању привредне сарадње, али и опстанку нашег народна на Косову, уверен је Ђурић.

"Нема успешног решавања српског националног питања и јачања српске државе без снажне економије. Привредници су показали снажну жељу и мотивацију да дају допринос решавању односа са Приштином, свесни су и тога да размена која премашује пола милијарде евра на годишњем нивоу значајно доприноси нашој економији", каже Ђурић.

Наводи и да привредници подржавају иницијативу председника Вучића да се потпуно либерализује кретање роба, људи и капитала не само према КиМ већ и на читавом Балканском полуострву зато што, како каже, то је нешто што може да донесе добробит не само Србији већ и свим учесницима у том процесу.

Ђурић је након шкупа привредника у ПКС рекао да се из разговора могло заккључити да је лоше што у Приштини не постоји институција која је задужена за дијалог и решавање такозваних техничких питања, а која су, оцењује, у суштини дубоко политичка питања.

"Када је реч о привредној сарадњи нема никакве сумње да привреда то жели. Нема сумње да коморе раде фантастичан посао, а ми смо са наше стране као државне институције спремни да дамо додатни политички импулс да та сарадња у будућности буде још боља", закључио је Ђурић.

БЕОГРАД, 12. децембра (Тањуг) - Укупан промет робе између централне Србије и Косова и Метохије, само у периоду јануар-септембар ове године, износио је више од 366 милиона евра, што је 13 одсто више него у односу на исти период 2016, изјавио је данас председник Привредне Коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж.

"Испоруке су износиле 342 милиона евра, а набавке су износиле 23 милиона евра. Ту можете уочити један доста велики дисбаланс, али и набавке расту, с обзиром да је база мала", изјавио је Чадеж на четвртом округлом столу у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, у организацији Привредне коморе Србије.

Нагласио је да је изузетно важно да радимо на томе да фирме са Косова и компаније из централне Србије буду задовољне својим односима, да тргују и да заједно пласирају на треће тржиште, што је оно "што дефинише цели привредни сегмент у позитивном светлу".

Подсетио је да су ПКС и Привредна комора Косова, под окриљем Асоцијације европских привредних комора, почеле званичне сусрете још средином 2013. године, који су имали за циљ решавање питања интереса пословне заједнице, валоризације економских потенцијала и интереса становништва.

"Били смо укључени у низ радних група. Имали смо 17 званичних сусрета, а прошли смо безброј заједничких иницијатива, сајмова, Б2Б и секторских састанака, и активности које су имале за циљ да на терену решимо проблем привредника и да размењујемо информације", изјавио је Чадеж.

Како је додао, постоји разлога да будемо задовољни досадашњим резултатима, иако постоји још доста простора за сарадњу.

"Постигнута је размена информација када је у питању квалитет компанија, усаглашени фитосанитарни сертификати, решавали смо спорове и конкретне проблеме привредника везано за слободан промет робе", истакао је Чадеж.

Ипак, преостаје низ отворених питања, о чему ће, како додаје, привредници данас имати прилику да разговарају, као што је проблем пласмана производа и низ других питања које видимо на терену сваки дан.

Скупу у ПКС, организованом како би се разговарало о проблемима приликом промета роба и услуга на Косову, поред привредника и чланова коморе, присуствује и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић и генерални секретар председника Србије Никола Селаковић.

Прва рунда дијалога одржана је 30. октобра и на њој је нешто више од 40 правника, професора Универзитета, дало своје виђење решења косовског проблема, док је други скуп окупио научнике акредитованих института друштвених и хуманистичких наука у Србији.

И на скупу у Новом Саду, одржаном средином новембра у организацији Матице српске, могла су се чути мишљења представника стручне јавности о актуелној ситуацији и могућим корацима који би довели до нормализације односа Београда и Приштине.

Учесници су били интелектуалци, књижевници, уметници, представници СПЦ, велики број социолога, економиста и филозофа.